уторак, 8. март 2016.

РЕЧ ЈЕ О ЖЕНИ

Сан тих зена који је поцео да се сања 28.02.1909.године постављен у декларацији и темељима Социјалистичке партије Америке, жене  у добром делу света и данас сањају.  Равноправност у свим сегментима живота и друштвена права данас су, рекло би се, остали у сенци годишњег ритуала стихијске прославе овог дана.
Пожар у фабрици текстила Триангле Схиртwаис у Њу Јорку 1911 године у коме је погинуло преко 140 жена, био је кап која је прелила чашу незадовољства америчких радница које су егзистенцију својих породица штитиле тешким радом у катастрофалним условима. Од тада па до данас тече непрекидна борба обесправљених жена на целој планети.
Медјународни дан жена или колоквијално Осми март дан је посвећен женама и слави се сваке године. Овај дан настао је као дан борбе за економску, социјалну и политичку равноправност и жена и мушкараца.  Идеја да се облежава међународни дан жена се први пут појавила почетком 20 века у доба брзе индустријализације и економске експанзије која је често доводила до протеста због лоших радних услова. Жене запослене у индустрији одеће текстила су јавно протестовале 8- марта 1857 у Њу Јорку. Текстилне раднице су протестовале због лоших радних услова и ниских плата. Демонстрације је растерала полиција, а  те исте жене су основале синдикат два месеца касније.
Жена која је била инспирисана деклеарацијом америчких социјалиста била је Луиз Циц предложила је установљење медјународног дана жена. Идеја ове немице није спроведена у дело за њеног живота али кључни моменат на том путу се десио 1910. године када је Друга Интернационала (организација социјалиста и радничких партија) организовала прву међународну женску конференцију у Копенхагену. Тада је проглашен Међународни дан жена (МЏ), који је предложила угледна немачка социјалисткиња Клара Цеткин, ипак датум овог празника није био објављен. Следеће, 1911. године, овај дан је обележило више од милион људи у Аустрији, Данској, Немачкој и Швајцарској.
Осми март је прихваћен као Међународни дан жена 1917. године. На Западу, МЏ обележавао се током 1910. и 1920, да би пао у заборав до 1970-их, када га на видело износи пробуђени феминистички покрет. На залагање Александре Колеонте, Лењин је овај дан прогласио државним празником, а од 1965. године, овај дан је у Русији нерадан дан.
У појединим прослављањима, дан је изгубио своју политичку ноту и постао једноставно, прилика да мушкарци изразе своју љубав према блиским женама, и тако у неку руку сличан празнику Мајки у Америци и Дану заљубљених – празнику који све више добија глобални карактер. На северној хемисфери, 8. март се слави као први пролећни празник, јер се тамо први дан марта узима за почетак пролећа. У Италији, на овај дан, мушкарци женама поклањају мимозе. Жуте мимозе и чоколада су такође два најзаступљенија дара у Русији и Албанији. У Пољској, на Међународни дан жена се организује марш феминисткиња.  У БиХ, Бразилу, Хрватској, Мађарској, Румунији, Молдавији, Македонији, Црној Гори, Пољској, Бугарској, Словенији и Србији, преовладава обичај да се жени покалња цвеће. Ђаци, такође спремају поклон за своје учитељице. У земљама као што је Португал или Румунија, обичај је да жене праве своју само женску забаву. У Индији, МЏ-а се придаје велики значај. Године 2005. у Великој Британији, овај дан је проглашен за државни празник. Прослава Међународног дана жена 4.марта 2007. је покренула је насиље у Техерану, када је полиција претукла на хиљаде окупљених мушкараца и жена.
Имајући у виду претходно наведене подакте, потпуно спонатно се намећу питања: зашто се ради о неразвијеним или земљама са нижим стандардном; да ли су развијене земље превазишле потребу за прослављањен Осмог марта јер су се жене у њима избориле за равноправност; да ли се код нас и даље практикује јер ће се нешто постићи; колико има пројектованих патријархалних образаца у самом прослављању осмог марта и колико само његово прослављање заправо продржава и одржава постојеће стање ствари ( где жена и није на завидној позицији, и где још много треба радити). Данас у Србији, 8. март подржава обрасце друштвене неједнакости, тачније подређеног положаја жена. Зашто? Зато што је то једна од ретких прилика када се жени поклања пажња и то са подсмехом, жени се изругују свесно или не: куповином кувара, пегли, и сличних „потребштина“, стављајући јој тако јасно до знања на који начин брину о њој и где је њено место (у кући и за шпоретом). Уместо осврта на борбе за лична права које су жене водиле, у Србији се 8.марта величају мајке, хранитељице и неговатељице, стрпљиве, послушне, вредне, брижне, осетљиве, „слабе“. У прилог овом коментару, добро иде цитат песмице коју смо својевремено учили за Осмомартовску приредбу у основној школи:
“Вредне руке моје маме, све у кући раде саме, она кува пере и шије и над нама увек бдије“

Празник, потреба, вид борбе или прилика да некоме поклонимо пажњу остаје да размислимо… Друштвени контекст, политичке околности, степен развијености државе, односи међу половима и односи моћи, дубоко су уплетени у обележавање Осмог марта. Осим букета цвећа и поклона овог дана, жени треба дати признање за храброст, борбу, допринос човечанству и сагледати је у свим њеним лепотама и величини: у њеној нежности и у њеној снази.

субота, 20. фебруар 2016.

ПУПС престао да постоји

Неко би рекао да је вест из овог наслова дезинформација или "новинарска патка", али они упућенији у политичка дешавања више од 20 година у Србији врло добро знају да је ово чињеница.


Наиме, Јован Кркобабић, као оснивач Партије уједињених пензионера Србије, политиком сe бавио од своје ране младости поставши члан Комунистичке партије Југославије — Савеза комуниста Југославије. Као такав, прекаљени комуниста, маја 2005. године основао је Партију уједињених пензионера Србије. Сличан пут од Савеза комуниста преко синдикалних покрета до ПУПС-а прешао је и Момо Чолаковић, потпредседник и оснивач ПУПС-а. Сви чланови ПУПС-а, сви наши дедови, очеви, мајке, сви они су прешли сличан пут као и поменута господа. 

Због своје животне идеологије чланови ПУПС-а су своју политику пропагирали кроз Социјалистичку партију Србије и у сарадњи са њом, као борцем за социјалну правду и демократски социјализам. Изласком из коалиције са социјалистима ПУПС-а је изгубио лични идентитет и за своје чланове престао да постоји. 

Ти ПУПС-ови чланови су били и биће гласачи СПС-а. Они другачије не могу и неће да размишљају. Њихове вође имају своју математику која им можда на кратко осигурава фотеље, али та математика брише ПУПС са политичке сцене Србије.

Наши пензионери немају разлога за бригу. Социјалистичка партија Србије остаје, као њихова идеолошка база, заступник њихових интереса.

МИЛУТИН МРКОЊИЋ

Ја преузимам бригу о пензионерима


Почасни председник СПС Милутин Мркоњић у свом стилу је прокоментарисао одлуку ПУПС и пожелео им срећу на политичкој сцени.
- Мојим друговима, ако су тако одлучили, желим срећан пут. Мени је жао што се то тако десило. Ево, ја ћу као пензионер да преузмем бригу о пензионерима сад кад је ПУПС отишао. Они су увек били наши чланови - поручио је он.

понедељак, 15. фебруар 2016.

Састанак Форума жена

У петак 12.02. текуће године у великој сали Социјалистичке партије Србије одржан је састанак Форума жена ОО СПС Рашка. Састанку је присуствовао велики број дама што потврђује да су наше суграђанке и даље, као и годинама уназад, верне Социјалистичкој партији Србије. 

"Форум жена СПС-а ће се увек борити за родну равноправност, заустављање насиља над женама, здравље жене и породице, заштиту старих и немоћних. У СПС-у жене су увек имале посебно место, место које им припада као највреднијим и најлојалнијим члановима. У Форуму жена наше партије су жене које су поштоване у својим породицама, као и у срединама из којих потичу, и све са подједнаким шансама за напредовање на партијским позицијама" - биле су речи које су се могле чути током састанка.

петак, 5. фебруар 2016.

Састанак Социјалистичке омладине Рашке

У четвртак 04.02.2016. године у великој сали СПС-а одржан је састанак Социјалистичке омладине Рашка. Позиву на састанак се одазвао велики број омладинаца па се јавља оправдани страх да, ако би на следећи састанак дошло барем половина наших активних чланова омладине не бисмо имали где да се сместимо.
Била је то прилика за једно пријатно дружење наше омладине, како међусобно тако и са председником нашег Општинског одбора др. Бојаном Миловановићем и његовим блиским сарадницима. Поред господина Миловановића састанку су присуствовали секретар ОО СПС Рашка Ненад Остраћанин, председница Форума жена Вања Миливојевић, члан Извршног одбора и потпредседник Општине Рашка др. Иван Вуковић као и неки чланови Општинског одбора. Сви присутни гости су били ту да би пружили подршку омладинцима у настојању да се грађанима Рашке прикажу праве вредности, вредности за које се вреди борити и које су рашчанске социјалисте увек красиле.

Састанак је отворио и поздравио све присутне председник Социјалистичке омладине Рашке Душан Дугалић. Он се осврнуо на рад омладине од последњег реизбора па до данас.
Задовољство ми је да радим са оваквим људима и у оваквим условима које данас има Социјалистичка омладина као што их има и свако друго тело у нашој партији. Захваљујући тим условима и подршци коју добијамо од председника др. Бојана Миловановића ми смо из дана у дан све јачи и масовнији. Рашчанска омладина зна да изабере праве вредности, зна где ће најбоље бити цењена, и зато увек бира Социјалистичку партију Србије. Преносим вам поздраве од наших другова студената који због обавеза нису могли да буду вечерас овде са нама а који су увек уз нас и који ће наћи време да нам помогну када буде било најпотребније.
 Присутне је поздравио и секретар ОО СПС-а Рашка и између осталог рекао:
Никад се нисмо стидели и увек смо били спремни да прикажемо шта су то и на који начин радили људи које смо ми кадрирали, било да су они на челу наше општине или општинских предузећа, одборници у скупштини, чланови Општинског већа и други. Сви они од наших грађана добијају највише оцене па зато рашчански социјалисти увек побеђују што ће бити случај и на наредним изборима које очекујемо у априлу.
Председник ОО СПС Рашка др. Бојан Миловановић је поздравио присутне омладинце, захвалио им се на доприносу који пружају да СПС у Рашки буде оно што јесте и што ће и даље бити, најача политичка партија.
Тежимо времену у коме сам ја одрастао и школовао се, када није било битно да ли сам дете доктора или мајке са четири разреда школе. Ми смо спремни, ма колико различити били у интелектуалном, културном и менталном смислу да се држимо заједно у настојању да дођемо до жељеног циља. Ми смо прошле локалне изборе добили захваљујући омладини, нека омладина да пресудан глас и на наредним изборима.

понедељак, 16. новембар 2015.

Дачић покрива трошкове авио-карата породици повређене жене

Beograd, 25. oktobra 2015. - Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dacic odgovara na pitanja novinara u Vladi Srbije. FOTO TANJUG/ MARKO DJOKOVIC/ bk
Први потпредседник владе и министар спољних послова Србије Ивица Дачић одлучио је да лично покрије трошкове породици Љиљане Атанасковић Павловић која је тешко повређена у терористичким нападима у Паризу 14. новембра.

Амбасади Републике Србије у Паризу обратио се брат тешко повређене Љиљане Атансковић Павловић и затражио помоћ у покривању трошкова две повратне авио-карте на релацији Београд – Париз – Београд, како би са њеним сином обишао сестру, саопштило је Министарство спољних послова Србије.

Узимајући у обзир тешку материјалну ситуацију породице, као и да Министарство спољних послова нема предвиђену буџетску позицију за овакве ситуације нити законски основ, шеф српске дипломатије Ивица Дачић лично ће покрити трошкове авио-карата породици повређене држављанке Србије, наводи се у саопштењу.

Извор: Блиц