У великој мери захваљујући мудрој и одмереној дипломатији потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића, Србија је после дужег времена остварила једну значајну победу против косовских Албанаца и дела међународне заједнице.
Генерална конференција Унеска није прихватила чланство Косова у ту организацију, будући да је није било потребне двотрећиснке већине да би се изгласао пријем.
Косову је фалило три гласа за чланство. Од 142 присутних за је
гласало 92, против је било 50, уздржаних је било 29. Неопходна двотрећинска већина
била је 95 гласова.
Претходно није усвојен предлог Србије да се гласање о чланству
Косова одложи до селедећег заседања Генералне конференције Унеска, за две године.
Том гласању је приступило 170 држава. За предлог Србије гласало
58, против 88 држава и 22 су биле уздржане, док представници 16 земаља нису били
присутни у сали.
У наставку преносимо говор првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића у генералној дебати 38. заседања генералне конференције организације уједињених нација за образовање, науку, културу и комуникације (Унеско) у Паризу:
„Господине председниче Генералне конференције,
Господине председниче Извршног савета,
Генерални директоре,
Екселенције,
Даме и господо,
Дозволите ми, пре свега, да Вам, господине председниче, честитам на избору и пожелим сваки успех у вршењу ове важне функције.
Република Србија искрено верује у племениту мисију ове организације чију 70-годишњицу постојања ове године обележавамо. Улога Унеска на плану промоције универзалних људских вредности кроз сарадњу на плану културе, образовања, науке, информација и комуникација данас је важнија него икад. Мирољубиви, интеркултурални дијалог и размена у свету растуће глобалне међузависности представљају кључ очувања међународног мира и безбедности и општег друштвеног и економског напретка. Јединствена експертиза Унеска чини ову организацију важним чиниоцем у процесу изналажења одговора на комплексне изазове са којима се човечанство суочава у актуелном историјском тренутку.
Полазећи од ове одговорне улоге Унеска на међународном плану, од кључне је важности да се у овим турбулентним и захтевним временима сачува морални кредибилитет Организације. Унеско треба да остане веран својим изворним принципима и циљевима. Политизација рада Унеска није у интересу реализације његове, за човечанство изузетно важне, мисије. Не сме се дозволити да Унеско, који је уз то и део система УН-а, посебно у години када обележава своју 70-годишњицу, буде злоупотребљаван. Унеско не доноси политичке одлуке о државности. Посебно се не сме дозволити да Организација буде стављена у функцију афирмације илегалне и једнострано проглашене независности дела територије једне државе чланице УН-а, чији су суверенитет и територијални интегритет загарантовани важећом и правно обавезујућом резолуцијом СБ УН. Реч је наравно о захтеву за пријем тзв. „Републике Косово“ у чланство Унеска.
Подсетићу и овом приликом да је, по основу резолуције СБ УН 1244, Косово и Метохија територија Републике Србије под привременом управом УН-а, на којој и данас делује мисија УН – УНМИК. Косово, дакле, није држава.
Све ово говори да је захтев за пријем тзв. „Републике Косово“ без преседана у досадашњој историји Унеска. Супротстављајући му се, Србија брани међународно право, Повељу УН-а и врховни ауторитет СБ УН на плану очувања међународног мира и безбедности. Ови принципи морају бити поштовани у пуној мери, јер само на тај начин постојећи систем међународних односа, чији је темељ Повеља УН-а, може бити очуван, а међународно право сачувати своје универзално важење.
Састанак Извршног савета Унеска одржан 21. октобра показао је сву контроверзност овог питања, али и дубоку подељеност чланства. То несумњиво потврђује чињеница да од 58 чланица овог тела, апсолутна већина, њих 31, фактички није подржала усвајање препоруке.
У Организацији чији је један од главних циљева заштита културног наслеђа човечанства за генерације које долазе, не смемо заборавити да су на простору Косова и Метохије од јуна 1999. године, дакле после престанка оружаних сукоба, до данас, 236 верских и културно-историјских споменика били мете напада. Уништена су 174 верска објекта Српске православне цркве, 33 културно-историјска споменика, покрадено је више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета. Уништено је или оштећено скоро 5.300 надгробних споменика на 256 српских православних гробаља, а на више од 50 њих не постоји ниједан читав споменик. Четири бисера наше духовне и културне баштине: манастир Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Црква богородице Љевишке, и данас се налазе на Унесковој листи светске баштине у опасности. Због свега овога дубоко смо забринути за своје културно-историјско наслеђе у Покрајини које представља стуб нашег националног, културног и духовног идентитета и део драгоценог историјског и цивилизацијског наслеђа модерне Европе и света.
Притом бих истакао да није намера, ни жеља Србије, да се било ко изолује или спречи да има приступ активностима Унеска. Напротив. Чињеница је, међутим, да Косово и Метохија и сада учествује у многобројним активностима Oрганизације, али на статусно неутралан начин и у складу са резолуцијом СБ УН 1244, што најбоље показује да је права интенција подносилаца овог захтева искључиво политичка.
Даме и господо,
Србија је снажно посвећена дијалогу са представницима Приштине који се води под покровитељством ЕУ и који представља један од ретких успешних примера мирног решавања спорова у данашњем свету. У оквиру дијалога постигнути су изузетно важни договори у интересу побољшања свакодневних животних услова целокупног становништва Косова и Метохије. Наша посвећеност овом процесу одраз је чврстог опредељења за активан допринос унапређењу политичке и економске стабилности региона Западног Балкана, као и решавању свих преосталих отворених питања искључиво политичким и дипломатским средствима. Управо са тим циљем, Република Србија је у дијалогу демонстрирала своју конструктивност и спремност на компромисе. На тај начин смо допринели да за многа комплексна питања у различитим сегментима, од законодавства до енергетике и телекомуникација, буду постигнута обострано прихватљива решења, у интересу, пре свега, помирења и заједничке будућности. Разговори о имовини Српске православне цркве, као и статусу и заштити српског културног наслеђа на простору Косова и Метохије у оквиру Бриселског дијалога тек следе.
Полазећи од тога апелујем на вас. Одложимо дебату по овом питању у Унеску и даjмо шансу дијалогу јер то је једини начин да се и о овом питању постигне обострано прихватљиво решење и тиме избегну даље поделе, политизација и конфронтација унутар Унеска. Овакав приступ је и у духу принципа на којима је утемељена ова Организација и, уверени смо, у најбољем је интересу регионалне стабилности и сарадње.
Својом подршком одлагању помозите да се дође до одрживог решења које неће бити резултат једностраности и наметања, већ конструктивног приступа и дијалога. То је оно што тражимо. Шансу за дијалог и договор уместо унилатерализма“.
